Starateljstvo je jedan od najznačajnijih instituta porodično-pravne zaštite čijom primenom se osigurava zaštita ličnosti, prava i interesa lica. Procenu o potrebi pružanja starateljske zaštite određenom licu (punoletnom ili maloletnom) vrši organ starateljstva i donosi odluku o stavljanju pod starteljstvo u formi rešenja. Rešenjem se određuje startelj čija je obaveza da štiti prava i interese lica pod starateljstvom (štićenika). Kontrolu obavljanja starateljske zaštite od strane određenog lica (staratelja) vrši organ starateljstva. Staratelj podnosi izveštaje o svom radu a organ starateljstva odlučuje o kvalitetu pružanja starateljske zaštite kao i o zakonitosti pa shodno tome preduzima odgovarajuće mere. Postoje više vrsta starateljske zaštite. Osnovna podela je starateljstvo nad odraslim i starijim licima i starateljstvo nad maloletnim licima. Dalja podela je na stalno i privremeno starateljstvo u zavisnosti od procene konkretnog slučaja i odnosi se kako na punoletna tako i maloletna lica. Dalja podela je prema tome ko je određen za staratelja, privatno lice ili neposredno starateljstvo (stručnjak ispred organa starateljstva), što zavisi od procene organa starateljstva. U okviru starateljske zaštite obezbeđuje se staranje nad licima (punoletnim i maloletnim) koji su u stanju te vrste socijalne potrebe ali i nad imovinom koju to lice poseduje. U obavljanju starateljske zaštite organ starateljstva saradjuje sa sudom koji odlučuje o poslovnoj sposobnosti određenog lica kao i sa ustanovama socijalne zaštite i hraniteljskim porodicama u kojima eventualno treba smestiti lice ukoliko nema porodični smeštaj.

Usvojenje je najpotpuniji i nejefikasniji oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja. Usvojenjem se detetu obezbeđuje razvoj u porodici u kojoj usvojioci preuzimaju ulogu roditelja i vrše sva prava i dužnosti koja čine sadržinu roditeljskog prava. Usvojenje je neraskidivo i usvojenjem dete zauvek postaje deo svoje nove porodice. Dete se ne može usvojiti pre nego što navrši tri meseca života. Razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 ni veća od 45 godina. Odluka o usvojenju, kao i izbor usvojilačke porodice je u nadležnosti organa starateljstva – centra za socijalni rad opštine na kojoj dete ima prebivalište, odnosno boravište. Zasnivanju usvojenja prethodi složen i sveobuhvatan stručni postupak, koji se sastoji iz četiri dela: • utvrđivanje postojanja zakonskih uslova za usvojenje (i na strani deteta i na strani usvojilaca) – da li je dete trajno lišeno roditeljskog staranja, da li su usvojioci podobni za usvojenje i da li je usvojenje u najboljem interesu deteta • utvrđivanje opšte podobnosti usvojilaca za usvojenje – da li usvojioci ispunjavaju sve formalne, psiho- socijalne, zdravstvene i pedagoške uslove za usvojenje deteta • obezbeđivanje potrebne pomoći biološkim roditeljima deteta, pružanje svih potrebnih informacija potencijalnim usvojiocima, priprema svih zainteresovanih strana u postupku (dete, biološki roditelji, usvojioci) • utvrđivanje komplementarne ili konkretne podobnosti deteta i usvojilaca – da li roditeljski kapaciteti konkretnih usvojilaca odgovaraju potrebama konkretnog deteta Usvojitelji mogu biti supružnici ili vanbračni partneri. Izuzetno, usvojenje je moguće i od strane pojedinca. Usvojitelji NE MOGU biti: • osobe koje su potpuno ili delimično lišene roditeljskog prava • potpuno ili delimično lišene poslovne sposobnosti • osobe obolele od bolesti koja štetno može delovati na usvojenika • osobe osuđene za delo iz grupe dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela. Potrebna dokumentacija • zahtev/molba • izvod iz matične knjige rođenih( za oba supružnika) • izvod iz matične knjige venčanih • fotokopija ličnih karata ( obe strane) • uverenje da nisu pod istragom ( službenim putem) • uverenje da nisu lišeni roditeljskog prava i da nisu osuđivani( sud) • uverenje o zdravstvenom stanju za oba supružnika( lekar opšte prakse) • uverenje o imovnom stanju-Geodetski zavod • uverenje o zaposlenju i ostvarenim prihodima • uverenje o državljanstvu • uverenje o poslovnoj sposobnosti • uverenje da nije određena mera zaštite od nasilja u porodici

Hraniteljstvo ili porodični smeštaj je oblik zaštite kojim se detetu obezbeđuje zamena za prirodnu porodičnu sredinu, najbliža toj sredini, a da se pri tom ne menja porodični status deteta, niti se između deteta i članova porodice, u kojoj je dete zbrinuto, uspostavlja odnos roditeljstva. Hraniteljska porodica treba detetu da pruži sigurnost, ljubav, toplinu i podršku. Ona treba da brine o njegovom zdravlju, školovanju i vaspitanju. Hraniteljstvo može trajati do razrešenja krizne situacije u porodici deteta ili do osamostaljivanja deteta. Hraniteljstvom može da se bavi porodica koja je u sklopu propisane procedure stekla opštu podobnost za hranitelja i i dobila odgovarajuću potvrdu centra za socijalni rad. Hraniteljstvo može biti bez naknade (prema ličnom opredeljenju hranitelja) i sa naknadom koja se izdvaja iz budžeta Republike Srbije. Hraniteljska porodica, odnosno hranitelj NE MOŽE biti: • porodica u kojoj članovi nemaju lična svojstva i sposobnosti da vrše roditeljske dužnosti • osoba koja je lišena roditeljskog prava • osoba koja je lišena poslovne sposobnosti • osoba čiji su interesi u suprotnosti sa interesima deteta • osoba od koje se, s obzirom na lična svojstva, odnose sa detetom i njegovim roditeljima, ne može očekivati da će za dete obezbediti dovoljno sigurnu i podsticajnu sredinu Potrebna dokumentacija • fotokopija lične karte za kandidata • fotokopije ličnih karata članova porodice ili fotokopija izvoda iz MKR za čl. Porodice • izvod iz matične knjige rođenih ili venčanih za kandidata • uverenje o državljanstvu • uverenje o imovnom stanju iz katastra ili fotokopija ugovora o vlasništvu stana • potvrda o zaposlenju i ličnim prihodima • uverenje o zdravstvenom stanju za kandidata i potvrda lekara za bračnog druga • uverenje da nije lišen roditeljskog prava( izdaje sud) • uverenje da se ne vodi istraga i da nije podignuta optužnica za krivično delo( izdaje sud) Dokumentacija o kandidatu za hranitelja koja se pribavlja službenim putem • uverenje da se ne nalazi pod starateljstvom • uverenje da nisu osuđivani za krivična dela u skladu sa čl. 100 st.2 tačka 4 • potvrda da nisu na evidenciji lica protiv kojih je uzrečena mera zaštite od nasilja u porodici

Preventivni nadzor Preventivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima omogućava roditeljima da vrše roditeljsko pravo, a koje su mu stavljene u nadležnost ovim zakonom. Korektivni nadzor (1) Korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vršenju roditeljskog prava. (2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima: a. upozorava roditelje na nedostatke u vršenju roditeljskog prava; a. upućuje roditelje na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima; c. zahteva od roditelja da polože račun o upravljanju imovinom deteta. (3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokreće i sudske postupke u skladu sa zakonom.

Porodično-pravna zaštita od nasilja u porodici u Republici Srbiji regulisana je Porodičnim zakonom (PZ), gde je izričito zabranjeno nasilje u porodici, članovima porodice priznato je pravo na zaštitu od nasilja u okviru porodice, regulisane su mere porodično-pravne zaštite i uslove pod kojima se one određuju, a predviđen je i uređen poseban postupak po čijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi zaštite od nasilja u porodici. Nasilje u porodici definisano je odredbom čl. 197. PZ, tako što je u prvom stavu određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva "Ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice", dok su u drugom stavu, samo primera radi, navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici, a to su: • nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede • izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu • prisiljavanje na seksualni odnos • navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem • ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima • vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje Nasilje prema članovima porodice, može imati različit oblik ispoljavanja, a same radnje izvršenja nasilja mogu biti veoma različite: • Fizičko nasilje (batinjanje, udaranje po glavi i telu, čupanje kose, povrede oštrim i tupim predmetima, šutiranje, davljenje, bacanje na zid ili pod, nanošenje opekotina, itd.) • Seksualno nasilje (svaka povreda polne slobode i polnog morala, svaki vid degradiranja i ponižavanja na seksualnoj osnovi, „klasično“ silovanje, svaki vid prisiljavanja na seksualni odnos) • Psihičko nasilje (zastrašivanje, stalno kritikovanje, potcenjivanje partnerke/a, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje konfuzije i nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarivih očekivanja u odnosu na žrtvu, verbalno zlostavljanje, izlaganje žrtve pritisku, ispoljavanje zlostavljačkog autoriteta, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, emotivna rezervisanost, minimiziranje, poricanje i prebacivanje krivice za nasilje, izolacija, uznemiravanje i maltretiranje) • Ekonomsko nasilje (nasilno oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, trošenje novca isključivo za zadovoljenje sopstvenih potreba, neispunjavanje obaveze izdržavanja neobezbeđenih članova porodice, zabrana članu porodice da raspolaže sopstvenim, odnosno zajedničkim prihodima, zabrana članu porodice da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava rada, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju novca i dr.) Konkretni slučajevi nasilja u porodici su, po pravilu, kompleksni, jer nasilnici istovremeno vrše više raznovrsnih oblika nasilja prema članu/članovima porodice. U oblasti zaštite od nasilja u porodici, centar za socijalni rad, kao organ starateljstva, po Porodičnom zakonu, ima širok dijapazon ovlašćenja: počev od pokretanja sudskog postupka, pomoći sudu u pribavljanju potrebnih dokaza, dostavljanja nalaza i mišljenja o svrsishodnosti tražene mere do preduzimanja mera starateljske zaštite, urgentnog zbrinjavanja i drugih mera porodično-pravne i socijalne zaštite, posebno kada su deca žrtve zlostavljanja. Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizičkog ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja, ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje ili moć. Centar za socijalni rad, kao osnovna služba zaštite dece i organ starateljstva, ima status ključne institucije u organizovanju i koordinaciji procesa zaštite dece koja su žrtve nasilja, u kome učestvuju ustanove i pojedinci iz različitih sistema – zdravstva, obrazovanja, policije, pravosuđa, nevladinih organizacija. Prvi korak u zaštiti jeste otkrivanje zlostavljanja i zanemarivanja deteta. Sve osobe koje su u kontaktu sa decom i posumnjaju na zlostavljanje i zanemarivanje deteta imaju zakonsku obavezu da to prijave nadležnom centru za socijalni rad. Kada prijava, bilo pismena bilo usmena, uključujući i razgovor telefonom, stigne u centar za socijalni rad, procenjuju se stanje, rizici i potrebe deteta i porodice. Ukoliko postoji potreba za zaštitom deteta od zlostavljanja/zanemarivanja, centar za socijalni rad može: • Primeniti meru korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava • Staviti dete pod privremenu starateljsku zaštitu, uključujući izmeštanje deteta iz porodice i obezbeđivanje smeštaja u drugu porodicu ili ustnovu socijalne zaštite • Pokrenuti sudske postupke radi zaštite prava deteta, radi lišenja roditeljskog prava, određivanja mera zaštite od nasilja u porodici i dr.

Roditelji deteta u obavezi su da najkasnije u roku od 30 dana od dana rođenja, detetu odrede lično ime i to prijave matičaru radi upisa u matičnu knjiigu rođenih. Ukoliko oni ne izvrše svoju obavezu u tom roku, kažnjavaju se novčanom kaznom, a činjenica rođenja deteta i lično ime deteta upisuju se u matičnu knjigu rođenih na osnovu rešenja koje donosi centar za socijalni rad.

Pravo na roditeljski dodatak ima majka nakon porođaja, ali i otac deteta ako ispunjava sve uslove, a majka nije živa, napustila je dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da se brine o detetu. U postupku ostvarivanja prava na roditeljski dodatak neophodno je priložiti Uverenje CSR-a da podnosilac zahteva, za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak: neposredno brine o detetu za koje podnosi zahtev, da deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje i da nije lišen/a roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.

Uverenje da se lice ne nalazi na evidenciji štićenika izdaje centar za socijalni rad na čijoj teritoriji podnosilac zahteva ima prijavljeno prebivalište. Zahtev se podnosi lično na obrascu koji se dobija u nadležnom centru za socijalni rad. Uz zahtev je potrebno priložiti ličnu kartu na uvid. Taksa za izdavanje uverenja iznosi 230 dinara. Lica koja prvi put zasnivaju radni odnos po bilo kom osnovu i lica koja se upisuju u registar strukovnog udruženja, odnosno Komore su oslobođeni plaćanja takse.

Kada nadležni sud izrekne maloletniku/ci meru pojačanog nadzora roditelja, uloga centra za socijalni rad tiče se kontrole realizacije mere. Voditelj slučaja mesno nadležnog centra obavlja razgovore sa roditeljima, maloletnikom/com, obavlja posete porodici i, najmanje jednom u šest meseci, šalje izveštaj sudu o toku realizacije vaspitne mere i eventualnim promenama u socijalnom, psihološkom i/ili pedagoškom statusu maloletnika/ca i njegove/njene porodice.

Kada nadležni sud izrekne maloletniku/ci meru pojačanog nadzora organa starateljstva, centar za socijalni rad sprovodi vaspitnu meru. Voditelj slučaja nadležnog centra sastavlja plan i program realizacije vaspitne mere i redovno, najmanje jednom u šest meseci, obaveštava sud o realizaciji mere. Realizacija mere obavlja se kroz informativne i savetodavne razgovore sa maloletnikom/com i roditeljima, posete porodici, kroz saradnju sa drugim institucijama - školama, zdravstvenim institucijama i dr. U zavisnosti od toka realizacije, centar za socijalni rad može da predloži sudu obustavu vaspitne mere.